Др Иван Ристић

Полимерни сензори представљају перспективну класу материјала за детекцију хемијских и физичких промена у окружењу, захваљујући својој флексибилности, лакој обради и могућности интеграције функционалних група. У овом раду развијена је иновативна биоразградива амбалажа са напредним сензорним својствима, заснована на полианилину као активном сензорном једињењу и полиуретанској матрици. Полимерна матрица омогућава хомогену дисперзију полианилина, чије проводне и оптичке особине се мењају у присуству гасова који настају током кварења хране. Овај механизам омогућава континуирану и поуздану визуелну индикацију свежине производа у реалном времену. Поред тога, полиуретанска матрица је функционализована самолечивим својствима, чиме се продужава век трајања амбалаже и спречавају оштећења која би могла утицати на сензорну ефикасност. ФТИР спектроскопијом потврђена је структура полианилина и полиуретанске матрице, док је ДСЦ анализа показала да се избором одговарајућих компонената могу прилагодити термичка својства композита. Извршена је детаљна карактеризација сензорне осетљивости полианилина на различите концентрације циљних гасова, као и процена стабилности и репродуктивности сензорног одговора. Добијени резултати потврђују да развијени композит има велики потенцијал за примену у интелигентном паковању хране, доприносећи унапређењу безбедности и смањењу отпада од кварљивих производа.

Кључне речи: полимерни сензори, интелигентно паковање, полианилин, самолечиви полиуретани