Dr Milan Prodanović

Ovo izlaganje razmatra izazove povezane sa procesom dekarbonizacije elektroenergetskih sistema i njihovu ulogu u nestanku struje na celom Iberijskom poluostrvu 2025. godine. Izlaganje započinje pregledom strukture i operativnih karakteristika iberijskog elektroenergetskog sistema, uključujući topologiju mreže, međusistemske veze sa susednim sistemima, nedavne trendove u potrošnji električne energije, brz rast udela obnovljivih izvora energije, kao i regulatorni i tržišni okvir koji je uređivao rad sistema pre samog događaja. Ovi kontekstualni elementi ključni su za razumevanje uslova pod kojima je došlo do poremećaja. Zatim se analizira sled događaja i osnovni mehanizmi koji su doveli do nestanka struje, sa posebnim osvrtom na stabilnost sistema. Kako se konvencionalna sinhrona proizvodnja postepeno potiskuje obnovljivim resursima povezanim na mrežu preko energetskih pretvarača, dinamičko ponašanje mreže značajno se menja. Smanjena inercija sistema, izmenjeni karakteristike kratkog spoja i specifična priroda upravljanja energetskih pretvarača uvode nove operativne izazove za operatore prenosnih sistema. U tom kontekstu, izlaganje razmatra na koji način su ove promenjene tehničke okolnosti mogle doprineti ranjivosti sistema, kao i posebne fenomene stabilnosti koji se mogu javiti u visoko dekarbonizovanim elektroenergetskim sistemima. Na osnovu ove analize, prezentacija se bavi ključnim tehničkim i regulatornim zahtevima za transformaciju elektroenergetskih mreža. Poseban naglasak stavljen je na strategije jačanja prenosne infrastrukture i unapređenja prekograničnih interkonekcija, čime se povećavaju robusnost i fleksibilnost sistema. Takođe se razmatra smanjeni doprinos sinhronih mašina, koje su tradicionalno obezbeđivale inerciju, regulaciju napona i druge ključne pomoćne usluge sistema. Obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti ovih usluga biće presudno za očuvanje stabilnosti i operativne sigurnosti elektroenergetskih sistema u kojima dominiraju resursi zasnovani na inverterima. Prezentacija se dalje bavi pitanjem očuvanja kvaliteta pomoćnih mrežnih usluga u brzo promenljivom energetskom okruženju. Kako sistemi integrišu sve veći udeo varijabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora, operatori moraju prilagoditi operativne prakse i razviti nove alate za praćenje i upravljanje dinamikom sistema. Ova transformacija zahtevaće i prilagođavanje tržišta energije i usluga i regulatornih okvira, kako bi se adekvatno vrednovale i podsticale usluge stabilnosti sistema, poput podrške frekvenciji, regulacije napona i brzog dinamičkog odziva. Na kraju, izlaganje razmatra ulogu novih tehnologija u podršci stabilnosti i otpornosti budućih elektroenergetskih sistema. Savremeni energetski pretvarači i njihove upravljačke arhitekture analiziraju se zajedno sa sve značajnijom ulogom sistema za skladištenje energije. Napredne strategije upravljanja pretvaračima — uključujući „grid-forming“ i „grid-following pristupe“ — imaju potencijal da zamene ili čak nadmaše mnoge usluge koje su tradicionalno obezbeđivali sinhroni generatori. U kombinaciji sa skladištenjem energije, ove tehnologije mogu značajno doprineti regulaciji frekvencije, stabilnosti napona i ukupnoj otpornosti sistema. Izlaganje se završava razmatranjem načina na koji se ova tehnološka rešenja moraju integrisati u buduće mrežne kodekse (Grid Codes) i operativne standarde. Uspostavljanje jasnih tehničkih zahteva za resurse zasnovane na energetskim pretvaračima biće od ključne važnosti kako bi nova proizvodna i skladišna postrojenja efikasno doprinosila stabilnosti sistema. Polazeći od lekcija iz nestanka struje na Iberijskom poluostrvu 2025. godine, izlaganje ukazuje na šire implikacije za planiranje, upravljanje i regulaciju elektroenergetskih sistema u procesu prelaska ka potpuno dekarbonizovanim elektroenergetskim mrežama.

Ključne reči: Dekarbonizacija elektroenergetskog sistema, Stabilnost elektroenergetskih mreža, Iberijski nestanak struje 2025, Energetski pretvarači za obnovljive izvore, Pomoćne mrežne usluge, Skladištenje energije