Др Светлана Јовановић

Док извори нејонизујућих зрачења постају све бројнији и просторно гушће распоређени, нови материјали који онемогућавају њихово простирање не развијају се истом брзом, већ значајно заостају у свом развоју. Овај је тренд нарочито видљив код развоја текстилних влакана, а нарочито оних намењених особама изложеним професионално нејонизујућем зрачењу у различитим областима фреквенција електромагнетног зрачења. Међу многим материјалима који се данас развијају за блорање нејонизујућег зрачења и EMI shielding, наноматеријали привлаче велику пажњу [1]. Током претходних деценија развијени су различити материјали на бази металних наноструктура, проводних полимера, керамика, еластомера, који показују ефикасност у блокирању нејонизујућег зрачења. Међу њима графен се посебно издваја због хемијске стабилности и отпорности на воду, киселине и базе, флексибилности, мале масе, електичне проводности, слободне површине [2,3]. Графен се састоји од sp2 хибридизованих атома угљеника међусобно повезаних у шесточлане престенове и рапоређени у моноатомске равни – слојеве. Услед такве структуре, графен је неполаран и дисрезибилан у неполарним органским расварачима. Са друге стране, графен као хидрофобни наноматеријал није могуће дисперговати у води без додатка суфантаната или његове функционализације поларним групама. Како би се постигла функционализација памучних влакана без додатних реагенаса, за функционализацију је одабран графен оксид – хидрофилни дериват графен оксида. Потапањем памучних тканина у водену дисперзију графен оксида, тканина је фунционализована, док је у следећој синтетичој фази графен оксид на тканини редукова у графен. Редукција је постигнута потапањем фунционализоване тканине у раствор витамина Ц и загревањем на 85°C током 5 минута. Тиме је осигурана стабилност везе графена за таканину и онемогућено његово уклањање при испирању. Ови материјали су фунционализовани и наночестицама ретких земаља на бази самаријума и гадолинијума, применом истих поступака. Добијене тканине показале су преко 75% ефикасности блокирања нејонизујућег зрачења, али и различит степен биокомпатибилности према површинским, здравим ћелијама коже (кератиноцитима, HaCaT ћелијска линија). Референце [1] D. Marinković, S. Dorontić, et al., Nanomaterials 15, 541, 2025. [2] M. Milenković et al., International Journal of Molecular Sciences, 25(24), 13401, 2024. [3] Prekodravac Filipovic, et al., Chemical Engineering Journal Advances, 24, 100873, 2025. Захвалница Истраживања описана у овом раду финансирана су од стране Европске Уније, кроз Програм Хоризонт Eвропа, у оквиру Coordination and Support Actions, бр. 101079151, акроним GrInShield. Такође, аутори се захваљују Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (бр. 451-03-33/2026-03/ 200017 од 05.02.2026. године).

Кључне речи: графен, графен оксид, ЕМИ shielding, памук