logotype
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2026
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ЗБОРНИК РАДОВА
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2026
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ЗБОРНИК РАДОВА
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
logotype
logotype
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2026
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ЗБОРНИК РАДОВА
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
Ранко Јасика
HomeTeamРанко Јасика
Институт Никола Тесла АД

Ранко Јасика

Анализа безбедности радника услед електромагнетне индукције приликом рада на паралелно вођеним преносним далеководима

Кратак садржај

У раду је спроведена детаљна анализа безбедности радника при извођењу радова на надземном електроенергетском воду напонског нивоа 110 kV ТС „Ластва” – ТС „Тиват”. Фокус истраживања је на анализи ризика који настају услед индуктивног утицаја суседних водова напонских нивоа 110 kV и 400 kV, који се на одређеним деоницама воде паралелно са посматраним водом. У ситуацијама када суседни водови остају у погону док се на предметном воду обављају радови, долази до појаве индукованих електромоторних сила које могу генерисати опасне потенцијале на фазним проводницима и околним конструкцијама, због чега је неопходно анализирати безбедност монтера који обављају радове. Методологија прорачуна заснива се на комплексном математичком моделовању сваког појединачног распона далековода коришћењем π-модела у софтверском алату EMTP-RV. Како сваки распон поседује специфичне геометријске параметре, сваки распон између два стуба је моделован засебно ради постизања максималне прецизности при израчунавању електричних величина дуж целе трасе. Посебна пажња посвећена је геометријском распореду проводника у глави стуба, при чему су узети у обзир углови скретања трасе и варијације у хоризонталним и вертикалним растојањима између фаза. Прорачуни напона додира и корака у околини стубова извршени су у софтверском пакету XGSLab, уз прецизно моделовање три различита типа примењених уземљивача стубова који се састоје од различитих конфигурација хоризонталних и вертикалних контура. Специфична отпорност тла дефинисана је према реалним вредностима измереним на појединачним деоницама трасе, чиме је осигурана висока поузданост резултата. Анализа обухвата прорачуне у нормалном погонском режиму при условима максималног оптерећења водова, као и у сценаријима појаве једнофазног земљоспоја на суседним, активним водовима. У раду су анализирани различити начини уземљавања вода на коме се изводе радови: случај када је вод уземљен на оба краја, када је уземљен само на једном крају и када је одземљен на оба краја. Добијени резултати су упоређени са дозвољеним вредностима напона додира и корака које су прописане важећим правилником. У нормалном погонском режиму, у коме постоји трајни утицај, дозвољена вредност напона додира и корака износи 65 V. У режиму квара (једнофазни земљоспој) је на основу стварних подешавања релејне заштите усвојено време искључења од 0,4 s, што одговара дозвољеној вредности напона додира и корака од 187,5 V. На основу спроведене симулације идентификоване су најкритичније тачке на траси и дефинисани су услови под којима индуковани потенцијали могу да премаше прописане границе. У раду су дефинисане обавезне мере заштите, чија примена ће обезбедити безбедан рад монтера и под најнеповољнијим погонским условима.

Кључне речи: индукована електромоторна сила, далековод, једнофазни земљоспој, напон додира, напон корака, EMTP-RV, XGSLab

Биографија предавача

Ранко Јашка рођен је 1992. године у Пријепољу. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 2015. године, на смеру Електроенергетски системи, а мастер академске студије на истом факултету, смер Постројења и опрема, завршио је 2016. године. Од 2016. године запослен је у Електротехничком институту „Никола Тесла“ у Београду, у Центру за електроенергетске објекте, где тренутно ради у звању стручног сарадника. Ангажован је на пословима из области технике високог напона и координације изолације, а члан је и специјализоване лабораторије за испитивање електроопреме, материјала и заштитних средстава, у оквиру акредитоване лабораторије Института „Никола Тесла“ у Београду. Стручно искуство стекао је кроз израду бројних студија и елабората из области координације изолације, електромагнетне компатибилности и громобранске заштите, реализованих за домаће и међународне наручиоце. У свом раду користи програмске алате EMTP/ATP, EMTP-RV и MATLAB за анализу и симулације електромагнетних прелазних процеса. Аутор је више стручних и научних радова из области електроенергетике објављених на домаћим и међународним конференцијама. Члан је CIGRE Србија и секретар студијског комитета Ц4.