Институт Никола Тесла АД
Ђорђе Лазаревић
Техничко-оперативне карактеристике савремених нуклеарних електрана релевантне за интеграцију у електроенергетски систем
КРАТАК САДРЖАЈ
Разматрање техничко-оперативних карактеристика савремених нуклеарних електрана које су релевантне за њихову интеграцију у електроенергетски систем, са посебним освртом на конвенционалне реакторе генерације ИИИ+ и мале модуларне реакторе (СМР). Анализа обухвата технологије као што су ЕПР, АП1000, ВВЕР-1200 (ВВЕР-ТОИ), АПР1400 и ХПР1000 (Хуалонг Оне), као и СМРконцепт НуСцале ВОYГР, сагледане кроз призму њиховог понашања у електроенергетском систему. Посебан фокус на параметрима који одређују интеракцију између нуклеарне електране и мреже, укључујући величину појединачног блока и њен однос према укупној снази система, минималну стабилну снагу рада, могућности промене оптерећења (лоад-фоллоw), као и брзину и карактер динамичког одзива електране на поремећаје у систему. Разматра се и улога нуклеарних електрана као базних извора, заједно са ограничењима у погледу флексибилности која произилазе из пројектних и сигурносних захтева. Додатно се анализира допринос нуклеарних електрана стабилности електроенергетског система, укључујући инерциони одзив синхроних генератора, као и њихова потенцијална улога у регулацији фреквенције и напона и обезбеђењу реактивне снаге. Посебно се наглашава значај поузданог напајања са мреже (офф-сите поwер) као кључног захтева за сигурност нуклеарног постројења, чиме се истиче међузависност између електране и електроенергетског система. У том контексту разматрају се и захтеви које електроенергетски систем поставља пред производне јединице, укључујући способност рада у дефинисаним опсезима фреквенције и напона, учешће у регулацији система, као и понашање у условима поремећаја у мрежи (фаулт риде-тхроугх). Ови аспекти су од значаја за усклађивање техничких карактеристика нуклеарних електрана са захтевима оператора преносног система. Упоредна анализа нуклеарних реактора великих снага и СМР технологија указује на разлике у погледу њихове интеграције у електроенергетски систем. Мања снага појединачних СМРјединица може представљати предност у смислу смањеног утицаја на систем при испаду, као и потенцијално веће оперативне флексибилности, али истовремено уводи специфичне захтеве у погледу организације производње и интеракције са мрежом. Циљ је идентификација разлика и сличности у њиховом понашању са становишта интеграције у електроенергетски систем, као и указивање на потребу да се ове карактеристике експлицитно укључе у анализе које се спроводе у оквиру Фазе 1 развоја нуклеарног програма, у складу са Милестонесприступом Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Овакав преглед је од посебног значаја за Србију у контексту разматрања техничких услова и ограничења за интеграцију нуклеарних капацитета у електроенергетски систем.
Кључне речи: нуклеарне електране, електроенергетски систем, реактори генерације ИИИ+, СМР, интеграција у мрежу, напајање са мреже
Биографија предавача
Докторирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду на студијској групи за нуклеарну, медицинску и еколошку технику. Тренутно ради у Центру за електроенергетске системе Електротехничког института Никола Тесла, на истраживачким и стратешким пословима развоја капацитета у области ниско-угљеничних технологија, укључујући системе засноване на нуклеарној енергији. Са више од 15 година професионалног искуства у области заштите од јонизујућих зрачења, тестирања ефеката јонизујућег зрачења и примене нуклеарних технологија, аутор и коаутор је више научних радова. Такође је учествовао у бројним студијским боравцима и пројектима Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ). Обављао је функцију руководиоца Лабораторије за заштиту од зрачења и заштиту животне средине у Институту за нуклеарне науке Винча, као и руководиоца Одељења за декомисију нуклеарних објеката у Јавном предузећу Нуклеарни објекти Србије. Учествовао је у раду Интерресорне радне групе за израду Процене угрожености Републике Србије од елементарних непогода и других несрећа за нуклеарне и радиолошке акциденте, а био је и члан радне групе за пружање помоћи и подршке Мисији Републике Србије при ОЕБС-у и другим међународним организацијама у областима нуклеарне технологије и њихова примена, нуклеарна сигурност и безбедност. Члан је међуресорне експертске радне групе при Министарству рударства и енергетике, а такође обавља функцију националног координатора за неколико текућих МААЕпројеката.