Сцхоол оф Енгинееринг, Неwцастле Университy, УК
Проф. др Владимир Терзија
Системи за заштиту интегритета електроенергетског система (СИПС) против испада изазваних сајбер нападима
Кратак садржај
Све већа дигитализација савремених електроенергетских система, заједно са растућом оперативном сложеношћу и ослањањем на инфраструктуре за широкоподручно надгледање и управљање, створила је нове путеве кроз које сајбер напади могу иницирати или додатно погоршати каскадне испаде. Ова презентација разматра улогу система за заштиту интегритета електроенергетског система (СИПС) у ублажавању ширења поремећаја изазваних сајбер нападима, са посебним нагласком на контролисано острвљење као хитну корективну стратегију. Најпре се успоставља концептуална разлика између распада система и каскадних испада: док распади система представљају крајњу системску последицу у виду широко распрострањеног прекида напајања, каскадни испади се посматрају као основни динамички процес у коме почетни поремећај изазива узастопне зависне испаде широм мреже. Развој таквих процеса у великој мери је условљен погонским стањем пре поремећаја, топологијом система и присутним неизвесностима. Посебна пажња посвећена је улози система широкоподручног надзора (WАМС), који се ослањају на фазорске мерне јединице (ПМУ), токове синхронофазорских података и пратеће комуникационе архитектуре ради обезбеђивања готово реалновременског увида у динамику електроенергетског система. Иако ове технологије значајно унапређују ситуациону свест и способност детекције поремећаја, оне истовремено проширују сајбер-физичку површину напада у мрежи. У презентацији се идентификује неколико репрезентативних категорија сајбер напада, укључујући убацивање лажних података, злонамерно репрограмирање удаљених терминалских јединица и компромитовани апликативни софтвер. Такви напади могу нарушити мерења, довести до пристрасне процене стања система, искривити функције подршке одлучивању и, на крају, изазвати неодговарајуће или закашњеле управљачке акције у условима оптерећеног рада система. У том контексту, презентација разматра општи механизам каскадних распада система, укључујући предиспонирајуће факторе, иницијалне поремећаје, развој каскаде и постпоремећајну рестаурацију. Контролисано острвљење се затим посматра као намерна СИПС акција усмерена на прекидање ширења нестабилности поделом система на електрично кохерентна и оперативно одржива острва пре него што дође до неконтролисаног раздвајања. Упоредне симулационе студије користе се за приказ одзива система при идентичним иницијалним догађајима, са и без намерног острвљења. Резултати показују да, иако острвљени подсистеми не морају увек остати потпуно стабилни, контролисано острвљење може значајно смањити обим каскаде, очувати континуитет напајања у сачуваним деловима система и унапредити укупну отпорност у односу на неконтролисани развој каскадних поремећаја. У закључку се истиче да сајбер нападе треба третирати као кредибилне механизме иницирања каскадних отказа у савременим сајбер-физичким електроенергетским системима. Такође се наглашава да су боље разумевање динамике каскадних процеса, заједно са развојем и валидацијом практичних стратегија хитног управљања као што је контролисано острвљење, од суштинског значаја за јачање отпорности система и унапређење оперативне спремности СИПС заснованих решења за ублажавање поремећаја.
Кључне речи: каскадни испади, Превенција од дезинтеграције система, СИПС
Биографија предавача
Професор Владимир Терзија рођен је у Доњим Барацима (Република Српска, бивша Југославија). Дипломирао је, магистрирао и докторирао из области електротехнике на Универзитету у Београду, Београд, Србија, 1988, 1993. и 1997. године. Тренутно је професор енергетских система и мрежа на Универзитету у Њукаслу, Уједињено Краљевство. Такође је угледни гостујући професор на Универзитетима Схандонги Тсингхуау Кини, као и гостујући професор на Техничком универзитету у Минхену, Немачка, и Универзитету у Београду. У периоду 2021–2023. био је редовни професор на Сколтецх-у у Москви, Руска Федерација. У периоду 2006–2020. био је редовни професор на Универзитету у Манчестеру, Уједињено Краљевство. Од 2000. до 2006. године радио је као виши специјалиста за расклопна постројења и аутоматизацију дистрибутивних система у компанији АББ у Ратингену, Немачка. Од 1997. до 1999. године био је ванредни професор на Универзитету у Београду, Београд, Србија. Његова тренутна истраживачка интересовања обухватају примену паметних мрежа, системски надзор, заштиту и управљање, мултиенергетске системе, аналитику података и примену науке о комплексности у електроенергетским системима. Професор Терзија је Емеритус главни уредник часописа Интернатионал Јоурнал оф Елецтрицал Поwер анд Енергy Сyстемс, Хумболтов Феллоw, ИЕЕЕ Феллоwи добитник Националне награде пријатељства Народне Републике Кине.