logotype
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2025
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2025
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
logotype
logotype
  • ПОЧЕТНА
  • ИНСТИТУТ
  • ПРОГРАМ 2026
  • ПРЕДАВАЧИ 2026
  • О ДОГАЂАЈУ
    • ОДБОР
  • ГАЛЕРИЈА 2025
  • ЛОКАЦИЈА
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА
    • ТИД 2025.
      • ПРОГРАМ 2025
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА 2025
    • ТИД 2024
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ПРОГРАМСКИ ОДБОР
      • ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
      • ГАЛЕРИЈА
    • ТИД 2023.
      • ЗБОРНИК АПСТРАКАТА
      • ПРОГРАМ
      • ПРЕДАВАЧИ
      • ГАЛЕРИЈА
        • Српски језик
        • English
  • English
  • Latinica
Milica Dilparić
HomeTeamMilica Dilparić
Институт Никола Тесла АД

Milica Dilparić

Анализа максималног капацитета соларних електрана који се може прикључити у конзумном подручју дистрибутивног трансформатора узимајући у обзир његова термичка својства / Капацитет СН мреже за прикључење ОИЕ на конзумном подручју Београда

КРАТАК САДРЖАЈ: Анализа максималног капацитета соларних електрана који се може прикључити у конзумном подручју дистрибутивног трансформатора узимајући у обзир његова термичка својства

Све израженија интеграција обновљивих извора енергије у дистрибутивне електроенергетске мреже, нарочито соларних електрана, доводи до значајних промена у токовима енергије унутар система. Повећавање инсталисане снаге соларних електрана у дистрибутивном електроенергетском систему може изазвати појаву супротног тока енергије кроз трансформатор, што може узроковати појаву већег оптерећења него у случају када је била напајана само потрошња. С обзиром да соларне електране највише производе током летњег периода, када су и температуре амбијента највеће, такав режим рада може значајно утицати на термичко оптерећење трансформатора и последично убрзати његово старење. У овом раду циљ је проценити максимални капацитет соларних електрана који се може безбедно прикључити у конзумном подручју дистрибутивног трансформатора, уз очување његовог животног века и поштовање техничких ограничења. Термички модел трансформатора развијен је у складу са важећим IEC стандардима који дефинишу термичка ограничења, температуре намотаја и критеријуме старења изолационог система. Примена динамичког термичког рејтинга (Dynamic Thermal Rating – DTR) омогућава реалистичну и временски зависну процену максималног оптерећења трансформатора у зависности од променљивих радних и амбијенталних услова, који укључују временске серије оптерећења трансформатора, амбијенталну температуру и интензитет соларне ирадације. За разлику од конвенционалног статичког приступа одређивању дозвољеног оптерећења, који се заснива на конзервативним претпоставкама и константним условима околине, примена динамичког приступа омогућава прецизније моделовање реалних радних услова трансформатора током времена. Поред основног термичког оптерећења, анализа укључује и додатне утицаје који доприносе повећању укупног загревања трансформатора. Посебна пажња посвећена је утицају варијација напона изазваних прикључењем соларних електрана, које доводе до промена Џулових губитака у намотајима и магнетних губитака у језгру трансформатора. Такође је разматран и утицај соларне ирадације на загревање спољашње површине кућишта трансформатора, што додатно повећава температуру уља и намотаја. Ови ефекти значајно доприносе укупном термичком оптерећењу и морају се укључити у прорачун како би се обезбедила реалистична процена дозвољеног оптерећења трансформатора. На основу развијеног термичког модела формиран је алгоритам који омогућава интегрисану процену максималног дозвољеног капацитета соларних електрана у конзумном подручју трансформатора, уз уважавање стварних радних услова, додатног термичког оптерећења и напонских утицаја, као и примену стандардизованих критеријума старења дефинисаних IEC нормама. Предложени приступ омогућава детаљнију анализу утицаја соларних електрана на рад дистрибутивног трансформатора и пружа поуздан основ за одређивање границе прикључења нових производних капацитета. Примена предложеног алгоритма обезбеђује поуздан и свеобухватан оквир за планирање прикључења соларних капацитета у дистрибутивну мрежу, уз очување животног века трансформатора и поштовање техничких ограничења рада електроенергетског система.

Кључне речи: Термички модел трансформатора, ДТР, Соларне електране, Варијације напона

КРАТАК САДРЖАЈ: Капацитет СН мреже за прикључење ОИЕ на конзумном подручју Београда

Прорачун капацитета мреже (hosting capacity анализа) омогућава да се процени могућност додавања дистрибуираних извора енергије и њихово прикључење на различита места у мрежи, без нарушавања техничких ограничења рада система. Резултати анализе омогућавају операторима мреже да идентификују критичне тачке у мрежи, процене потребу за њеним унапређењем и планирају оптималну интеграцију нових извора електричне енергије. Енергетска транзиција и тежња ка зеленој енергији подразумевају што већи удео обновљивих извора у производњи електричне енергије. Међутим, прикључење нове електране на систем може изазвати контра токове снага у мрежи, прекорачење дозвољених напонских граница прописаних Правилима о раду дистрибутивног система, преоптерећење одређених елемената система или нарушавање квалитета електричне енергије због уређаја енергетске електронике преко којих се ови извори најчешће прикључују на мрежу. Поред свега наведеног, и планирање производње из ОИЕ такође је незавидан задатак због интермитентности у њиховој производњи, која је директна последица тренутних природних услова (ниво облачности, ирадијација, температура амбијента…). Управо због стохастичке природе ДЕР, за релевантну процену прикључног капацитета, као и дефинисање оних места у систему на којима може доћи до загушења, важно је посматрати не само два стања оптерећења (минимум и максимум) и фиксну снагу генерисања ДЕР, већ и уважити корелацију у времену између генерисања из соларних електрана са једне стране и оптерећења конзума са друге стране. Такође, оваква анализа над временским серијама омогућава боље сагледавање потенцијалних оперативних ограничења која је потребно поставити пред ДЕР у циљу сигурног и поузданог рада система. Из ових разлога је и прорачун прикључног капацитета мреже урађен на примеру временске серије за сваки сат током једног карактеристичног дана, на примеру једне дистрибутивне ТС 35/10 kV/kV на подручју Београда. Процена производње потенцијалних соларних електрана извршена је на основу географске локације трафостанице и метеоролошких података о инсолацији. Анализа капацитета мреже за прикључење ОИЕ извршена је итеративним поступком, додавањем нових МW инсталисаних капацитета у чворове аналитираног 35/10 kV/kV конзумног подручја, без предлагања додатних ојачања инфраструктуре мреже и техничких ограничења рада система. Приликом извођења анализа уважена су напонска и термална ограничења релевантних елемената у мрежи, као и дозвољена промена напона на месту прикључка, на начин како је дефинисано у Правилима о раду дистрибутивног система. Резултати су приказани табеларно и графички у виду heat map дијаграма.

Кључне речи: капацитет прикључења ОИЕ, ДЕР, симулациони модел, временске серије

Биографија предавача

Рођена је 13.06.1988. године у Ужицу. Основну и средњу школу завршила је у Новој Вароши као носилац Вукове дипломе. Студије на електротехничком факултету у Београду, започиње 2007. године и завршава 2012. године на одсеку за електроенергетске системе. Мастер студије завршава од 2011 до 2012. године. 2012. године уписује докторске студије на матичном факултету, на одсеку Електроенергетске мреже и системи.

У Институту Никола Тесла је запослена од 2014. године у центру за електроенергетске системе. Током десетогодишњег радног искуства учествовала је на великом броју студија које су обухватале сегменте планирања дистрибутивне мреже, повећања енергетске ефикасности и стратешке енергетике. Такође, највећи део студија обухвата системске анализе које се тичу динамичких одзива система и стабилности система. У оквиру свог рада бавила се и студијама прикључења обновљивих извора енергије и анализама услова прикључења на дистрибутивном и преносном систему.

Током рада специјализова се у коришћењу софтвера опште намене као што су MS office, AutoCad и Matlab. Такође има значајног искуства у раду са софтверима специјализованим за електроенергетске прорачуне као што су Токови Снага (софтвер развијен у институту Никола Тесла), PSS Sincal, PSSE Siemens, Digsilent Power Factory, Antares и сл. Током свог рада и студирања објавила је као аутор или коаутор око 15 радова на стручним домаћим и међународним конференцијама.