Проф. др. Алдо Цанова

Високонапонска једносмерна струја (ХВДЦ) се састоји од два претварача који раде као исправљач и инвертер који су прикључени, преко трансформатора и високонапонске опреме, на две високонапонске мреже наизменичне струје (ХВАЦ). Овакве електричне инфраструктуре се шире захваљујући предностима које нуде као и могућности за превазилажење граница најраспрострањеније (ХВАЦ) технологије.

Први оперативни ХВДЦсистем, који датира из 1954. године и који је настао између  острва Готланд у Балтичком мору и копна (Шведска), снаге 20 МW, временом је замењен двополним преносним системом од 260 МW. Остала постројења, која су сва користила вентиле са живином паром, уследила су током година, укључујући: 1965. године  повезивање Сардиније са копном; 1970. године, спојницу једносмерне струје на Пацифику, која повезује северозападни регион Пацифика и Лос Анђелес, у Сједињеним Америчким Државама; 1973. године двополни преносни систем на реци Нелсон у Канади.

Тек од 1970-их, развојем високонапонских полупроводничких претварача, ХВДЦпреносни системи, који су се већ показали неопходним за премошћавање великих морских пространстава или за повезивање електроенергетских система различитих фреквенција, почели су да показују конкурентност и за веома дуг даљински пренос енергије великих снага.

ХВДЦомогућава даљински пренос великих количина енергије, а трошкови инсталисања се надокнађују мањим губицима (тачка прелома око 600-800 км). Веома су корисни у случају поморских прикључака: пошто могу да пређу дуге површине мора, за разлику од ХВАЦкоји има ограничења диктирана потребом да се компензује снага каблова наизменичне струје.

Штавише, ХВДЦомогућава интерконекцију између великих потрошачких центара и географских области у којима имамо велику доступност обновљивих извора (погледајте на пример три коридора једносмерне струје, настале од подземног кабла ± 525 кВ, који се у Немачкој постављају ради одрживог преноса енергије од севера земље ка југу).

Коначно, укрштањем два претварача директно један према другом (у супротном правцу) омогућава се повезивање мрежа наизменичне струје које нису синхроне једна са другом (нпр. прва на 50 Хз и друга на 60 Хз).

Међу главним предностима морају се узети у обзир и аспекти утицаја на животну средину, укључујући и оне који се односе на електрична и магнетна поља.

Након увода у вези са ХВДЦтехнологијом, на семинару ће бити истакнути иновативни аспекти које треба узети у обзир у симулацијама и мерењима у електричним и магнетним пољима, с обзиром на то да постоје нови аспекти као што су високе статичке струје и напони који нису присутни у традиционалној ХВАЦинфраструктури. Посебно, неколико тема од интереса представљају мерење статичког електричног поља услед високонапонске везе између вентилске собе и енергетских каблова и мерење сметњи које стварају хармоници дуж водова једносмерне струје.

Кључне речи:ХВАЦ(високонапонска наизменична струја), ХВДЦ(високонапонска једносмерна струја), магнетна и електрична поља