Сара Стаматовић

Последњих неколико деценија, обновљиви извори енергије постали су кључни фактор у борби против климатских промена и један од главних узрока глобалне енергетске транзиције. Настала је хитна потреба за добијањем „чисте“ енергије, пре свега из извора који користе енергију ветра или Сунца. У циљу синхронизације понашања производних јединица у интерконекцији, Eвропска комисија је донела услове за прикључење произвођача електричне енергије на мрежу (A network code on requirements for grid connection of generators- RfG), где је дефинисана категоризација производних јединица по типовима, и назначени су услови које сваки тип јединице мора да испуни. Aнализирано је прикључење велике соларне електране на преносни систем и њен утицај на прилике у мрежи. За прорачун токова снага у систему коришћен је квази-динамички прорачун, тако да је, уместо три карактеристична режима (летњи и зимски максимум и летњи минимум), сагледано 8760 стања, за сваки сат у години. Овакав прорачун, иако много сложенији, даје свеобухватнији сет информација о приликама у систему. Формира се симулациони модел, где су моделоване сатне вредности активне и реактивне снаге у свим потрошачким чворовима у мрежи, као и активна и реактивна снага у генераторским чворовима, ако је могуће. Генерисање соларне електране која се прикључује представљено је линеарним моделом, скалирањем података о хоризонталној инсолацији на локацији електране. Емпиријски, релативна грешка између укупне произведене енергије у току једне године и претпостављене производње износи око 5%. У посматраном примеру, електрана која се прикључује (инсталисане снаге 150 MW) не угрожава елементе у систему. Највеће промене са становишта напонских прилика и оптерећења елемената се, као што је и очекивано, дешавају на месту прикључења електране и на електрично блиским водовима и трансформаторима. Приликом прорачуна посматрана су три режима рада електране, када је фактор снаге једнак јединици, и када је једнак 0,95 капацитивно и индуктивно. Максимално оптерећење прикључног вода за индуктивни режим и режим cosφ=1 износи 84%, док је највеће у капацитивном режиму и износи 94%. Притом треба напоменути да се оптерећење вода веће од 90% у капацитивном режиму јавља у свега 24 часа у току године. Закључено је да је, услед већег нивоа детаљности, а и из оперативних разлога како за инвеститора, тако и за Оператора система, погодније коришћење симулационог модела на сатном нивоу (односно квази-динамичког симулационог модела). На основу резултата са сатном резолуцијом може се доћи до боље процене не само критичних режима са становишта угрожавања напонских граница или преоптрећења у мрежи, већ и учестаности његовог понављања.

Кључне речи: квази-динамика, токови снага, соларна електрана, симулациони модел, прикључење на систем