Саша Миловановић

Како Европска унија унапређује своју климатску политику кроз имплементацију механизма за прилагођавање угљеника на границама (CBAM), земље Западног Балкана – нарочито Србија – суочавају се са хитним и стратешким императивом: декарбонизацијом својих енергетских сектора и усклађивањем са европским оквирима климатског управљања. CBAM није само царина на граници, већ свеобухватан инструмент који захтева тачно праћење, извештавање и верификацију (MRV) уграђених емисија угљеника у извозним производима, почевши од електричне енергије, цемента, челика, алуминијума и ђубрива. Имплементација CBAM-а је суштински повезана са принципима Индустрије 5.0, која наглашава отпорност, иновације усмерене на човека и еколошку одрживост кроз примену паметних и дигитализованих система. У том контексту, Електротехнички институт Никола Тесла (ИНТ) има кључну улогу у развоју капацитета Србије за усклађивање са захтевима CBAM-а и вођење транзиције ка нискоугљеничној економији. Позициониран на пресеку технолошке експертизе, регулаторне усклађености и примењених истраживања, ИНТ доприноси националној енергетској транзицији кроз следеће стратешке стубове: 1 – развој и примену MRV система усклађених са ISO 14064 и ЕУ регулативом 2023/1773, 2 – интеграцију обновљивих извора енергије путем паметних мрежа и микромрежа, 3 – подршку пилот пројектима за хватање и складиштење угљеника (CCS) и 4 – обуку и техничко вођење актера у енергетском сектору. Улога ИНТ-а превазилази регулаторну усклађеност. Предводећи развој дигиталне инфраструктуре за континуирано праћење емисија и систематско извештавање о енергетској ефикасности, Институт поставља националне стандарде за управљање подацима о уграђеном угљенику. Ове способности су кључне да би извозници из Србије остали конкурентни на тржишту ЕУ у оквиру CBAM-а. Поред тога, ИНТ унапређује примену вештачке интелигенције (AI) и дигиталних близанаца за оптимизацију стабилности мреже, побољшање интеграције обновљивих извора и смањење губитака у преносу – што су основни аспекти Индустрије 5.0 у енергетском домену. Декарбонизација енергетског сектора Србије је такође питање дугорочне енергетске безбедности и економске отпорности. Угаљ, који тренутно доминира националним енергетским миксом, није компатибилан са CBAM оквиром због своје високе емисије угљеника. Стратегија праведне енергетске транзиције, подржана планирањем инвестиција заснованим на MRV и прекограничним зеленим финансирањем (нпр. кроз Horizon Europe, IPA III и Зелену агенду за Западни Балкан), је од суштинског значаја. Експертиза ИНТ-а у моделирању система, прогнозирању сценарија и MRV верификацији чини га кључним стубом ове трансформације. Овај постер приказује свеобухватан приступ ИНТ-а ка декарбонизацији, са фокусом на усклађеност са CBAM-ом, имплементацију MRV-а и интеграцију Индустрије 5.0. Истакнути су технички правци, економска изводљивост и регулаторна спремност, док се такође демонстрира како Институт делује као центар знања и иновација за енергетску будућност Србије.

Кључне речи: Декарбонизација, CBAM, Индустрија 5-0