
Др Јелена Јанковић
КРАТАК САДРЖАЈ
Више од две деценије, корозија метала услед присуства корозивног сумпора у изолационим течностима препозната је као значајан проблем у енергетским трансформаторима (ЕТ). У почетку је проблем био углавном повезан са корозијом бакра, коју је електроенергетска индустрија у међувремену успешно решила. Међутим, током последње деценије појавили су се нови изазови услед пријављених случајева кварова трансформатора и инспекцијских налаза, насталих као последица корозије сребрних компоненти унутар ЕТ. Овај рад се фокусира на боље разумевање феномена корозије сребра, пре свега испитних метода као и стратегије за решавање проблема корозивног сумпора. Недавна истраживања су показала да значајан број изолационих течности на бази синтетских естара такође показује корозивност према сребру према АСТМ Д 1275-15 тесту корозије сребрне траке, услед присуства елементарног сумпора (С₈) у суб-ппм концентрацијама (0,3 до 0,8 ппм), док дибензил-дисулфид (ДБДС) није детектован у уљима. За тачну процену ризика од корозије сребра неопходно је комбиновати технике квантификације сумпора са применским тестовима корозије сребра. Гасна хроматографија са микро детектором захвата електрона (µЕСД) показала се као изузетно ефикасна аналитичка метода за квантификацију елементарног сумпора у изолационим течностима. Ова техника пружа високу осетљивост, са границама детекције и квантификације од 0,05 ппм за синтетске естре и 0,07 ппм за минерална уља, што је чини погодном за квантификацију чак и трагова елементарног сумпора у изолационим течностима. Поред тога, установљено је да метал пасиватори, попут толуил-триазола и бензо-триазола, нису ефикасни у заштити сребрних површина од корозије. Због тога су корективне мере често ограничене на замену флуида или третмане којима би се корозивна једињења сумпора уклонила из изолационих течности. Традиционалне методе рерафинације и регенерације уља, показале су се као неефикасне у уклањању елементарног сумпора из синтетичких естара. Поред тога, ове методе тешко испуњавају савремене захтеве Европске уније у оквиру иницијативе „Зелени договор“, усмерене на смањење угљеничног отиска. У случају корозије посребрених компоненти теретне регулационе преклопке, препоручује се инспекција и корективно одржавање. Кородирани сребрни контакти морају се или темељно очистити или у потпуности заменити новим. У овом раду представљени су Тесла’Ссорб и ТеслаЦлеанс, као ново интегрисано технолошко решење. Тесла’Ссорб представља нови, специјално синтетисан адсорбент за уклањање елементарног сумпора из изолационих флуида на бази синтетских естара. Коришћењем специјализованог мобилног постројења које се директно повезује на трансформатор, третман уља Тесла’Ссорб -ом може се изводити док је трансформатор под напоном и у раду. Овакав приступ минимизује застоје и смањује количину отпада. Поред елиминације корозивног сумпора, третман побољшава кључне карактеристике изолационог флуида као што су: фактор диелектричних губитака, садржај киселих продуката старења и пробојни напон. Поред третмана уља, ТеслаЦлеанс представља недеструктивно хемијско решење, специјално формулисано за уклањање наслага сребро-сулфида са сребрних компоненти теретних регулационих преклопки (ТРП). За разлику од абразивног механичког чишћења, ова метода чува интегритет посребрених површина кроз једноставан процес брисања, враћајући компоненте у првобитно стање и обезбеђујући дугорочну поузданост. Заједно, Тесла’Ссорб и ТеслаЦлеанс технологије пружају свеобухватан, одржив и високо ефикасан приступ за трајно уклањање корозије сребра услед присуства корозивних сумпорних једињења, уз обезбеђивање дугорочне поузданости енергетских трансформатора.
Кључне речи: корозија сребра, елементарни сумпор, синтетски естар, сребро-сулфид, ТРП, обрада, регенерација
Биографија предавача
Др Јелена Јанковић, дипл. инж. техн, руководилац специјализоване лабораторије за испитивање изолационих уља и папира, акредитоване према ИСО 17025. Главна област експертизе је испитивање изолационих уља и папира, дијагностика стања и процена ризика експлоатације енергетских трансформатора. Област научно-истраживачког рада су процеси рерафинације и регенерације уља у циљу уклањања корозивних сумпорних једињења и и продуката старења из уља. Објавила је више од 50 радова у међународним и домаћим часописима и конференцијама. Коаутор је националног патента за уклањање једињења сумпора корозивних према сребру из минералних трансформаторских уља, регистрованог 2019. Јелена Јанковић је члан ИЕЦ ТЦ 10 МТ43 за ревизију стандарда ИЕЦ60666 – детекција и одређивање специфичних адитива у минералним изолационим уљима и ЦИГРЕ СЦ А2 ТФ– за корозију сребра у трансформаторима. Члан је националног комитета ЦИГРЕ СЦ А2– Трансформатори и члан радне групе Комисије за стандарде КС Н010– Флуиди за примену у електротехници, Института за стандардизацију Србије.

