Институт Никола Тесла АД
Урош Радоман
Перманентни мониторинг парцијалних пражњења - искуства комлексне дијагностике генератора / Предиктивно одржавање хидроаграгата: приступ заснован на подацима
Кратак садржај: Перманентни мониторинг парцијалних пражњења - искуства комлексне дијагностике генератора
Перманентно надгледање генератора током рада је неопходно за управљање објектом и упраљање производњом енергије. Најзаступљније величине које се прате су температуре и вибрације различитих компоненти генератора. За праћење стања изолационог система статора генератора користи се мониторинг парцијалних пражњења. Различити фактори напрезања и старења доводе до пораста активности парцијалних пражњења (ПД) у изолационом систему генератора током њиховог радног века. ПД могу изазвати неке дефекте изолационог система и њихов развој до квара. Међутим ПД могу пружити драгоцене информације о стању изолационог система, и посредно, о стању машине. Предности коришћења мониторинг система су бројне. Прва је квалитет добијених података: бројни и квалитетни подаци ПД у различитим условима, доступни су и други онлине синронизовани податци, вишеканално прикупљање података . Могућност екстракције различитих трендова и различитих корелација, лекша идентификација потенцијалних проблема због кохерентности података. Једна од предности мниторинга ПД је аутоматско обавештење о аларму пружа упозорења и аларме када ПД активност достигне или премаши унапред подешене граничне вредности. Могућ је даљински приступ и конфигурација параметара мониторинг, преглед података и трендова у реалном времену. Такође могуће је прикупљање мерних података као и накнадна анализа догађаја. Користец́и анализе ПД података као и резултате комплексне дијагностике може се проценити ризик од квара и оптимизовати стратегија одржавања. У овом раду ће бити анализирана практична искуства комплексне дијагностике стања изолационог система статора генератор, при чему значајно место заузима мтода мнтнга ПД. Величне чије корлације се истражују су ПД активности, вибрације, температуре, активна и реактвна снага и друге. Стања делова генератор која се могу идентификовати или потвдити су лабави штапови намотаја, лабаве везе глава намотаја, убрзано старење (прегревање) изолације, запрљаност површина изолационог система и друга нарушавања диелектричних карактеристика система.
Кључне речи: парцијална пражњења, корелације, дијагностика, генератор
Кратак садржај: Предиктивно одржавање хидроаграгата: приступ заснован на подацима
У савременим електроенергетским системима хидроелектране имају изузетно значајну улогу. Имајући у виду њихове незаменљиве функције у обезбеђивању брзог одзива система, балансирању варијабилних извора и интеграцији са све заступљенијим обновљивим изворима енергије, њихов значај ће у будућности наставити да расте. Централни елемент сваке хидроелектране представља хидроагрегат, сложен електромеханички систем који обухвата генератор, турбину и пратећу опрему, чији непланирани отказ може довести до значајних економских губитака, смањења поузданости рада система и поремећаја у испоруци електричне енергије. Поред директних губитака, откази могу изазвати и секундарне ефекте као што су повећани трошкови балансирања система и додатно оптерећење других производних капацитета. Развој савремених информационо-комуникационих технологија и напредних аналитичких метода представља кључни предуслов за модернизацију рада хидроелектрана и прелазак ка интелигентним системима управљања и одржавања. Интеграција различитих извора података, њихова централизација и напредна обрада омогућавају дубље разумевање понашања система и подршку доношењу одлука у реалном времену. Унапређење стратегија одржавања хидроагрегата и пратеће опреме подразумева прелазак са традиционалних приступа, заснованих на периодичним прегледима или реактивном одржавању, ка савременијим концептима одржавања заснованог на стању опреме (Цондитион-Басед Маинтенанце, ЦБМ). Овај приступ се ослања на анализу великих количина података прикупљених из различитих извора, као што су СЦАДА системи, мониторинг системи, наменски сензори и резултати периодичних испитивања ради континуиране процене тренутног стања опреме (дата-дривен приступ). На тај начин се омогућава благовремено препознавање одступања од нормалног рада, идентификација раних индикатора деградације и доношење одлука заснованим на нализи података о планирању и извођењу активности одржавања, чиме се смањује ризик од непланираних отказа. Посебан подскуп ЦБМ стратегија представља предиктивно одржавање (Предицтиве Маинтенанце, ПдМ), које применом напредних алгоритама заснованих на методама машинског учења и вештачке интелигенције омогућава прогнозу развоја деградације и процену преосталог животног века хидроагрегата. Ови модели омогућавају не само детекцију аномалија, већ и предвиђање потенцијалних отказа пре њиховог настанка, чиме се значајно смањује ризик од непланираних застоја, повећава расположивост постројења и оптимизују укупни трошкови одржавања. У оквиру постер сесије биће представљен концептуални дизајн и кључне функционалности једног наменског решења за предиктивно одржавање хидроаграгата (Æгир) које је развила компанија Елдер Ресеарцх из САД. Æгир платформа омогућава напредну аналитику, рану дијагностику и подршку доношењу одлука у реалном окружењу. На основу досадашњих искустава у примени Æгир платформе, очекује се да њена примена допринесе повећању поузданости и расположивости хидроагрегата, као и унапређењу укупне ефикасности електроенергетског система.
Кључне речи: хидроагрегат, дијагностика, вештачка интелигенција, предиктивно одржавање
Биографија предавача
Др Урош Радоман рођен је у Београду, Србија. Докторирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду из области електротехнике и рачунарства. Његова стручна интересовања обухватају термичко моделовање, мониторинг и дијагностику електроенергетске опреме, са посебним фокусом на енергетске уљне трансформаторе. Тренутно је запослен као истраживач сарадник у Центру за електрична мерења Електротехничког института „Никола Тесла“, где учествује у пројектима из области мониторинга стања, дијагностике и моделовања електроенергетске опреме. У периоду од 2013. до 2022. године радио је као истраживач на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Његов рад био је усмерен на развој термохидрауличког модела енергетских уљних трансформатора, укључујући његову софтверску имплементацију и валидацију на основу теренских података. Такође, бавио се напредним нумеричким моделовањем спрегнутих физичких процеса, укључујући ФЕМ и ЦФД анализе. У том периоду учествовао је на националном пројекту технолошког развоја, као и на комерцијалним пројектима у сарадњи са међународним партнерима из електроенергетске и трансформаторске индустрије. Његова истраживачка интересовања обухватају дигиталне близанце, термичке процесе, процену стања и предиктивно одржавање електроенергетске опреме.