Saša Milovanović

Kako Evropska unija unapređuje svoju klimatsku politiku kroz implementaciju mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM), zemlje Zapadnog Balkana – naročito Srbija – suočavaju se sa hitnim i strateškim imperativom: dekarbonizacijom svojih energetskih sektora i usklađivanjem sa evropskim okvirima klimatskog upravljanja. CBAM nije samo carina na granici, već sveobuhvatan instrument koji zahteva tačno praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV) ugrađenih emisija ugljenika u izvoznim proizvodima, počevši od električne energije, cementa, čelika, aluminijuma i đubriva. Implementacija CBAM-a je suštinski povezana sa principima Industrije 5.0, koja naglašava otpornost, inovacije usmerene na čoveka i ekološku održivost kroz primenu pametnih i digitalizovanih sistema. U tom kontekstu, Elektrotehnički institut Nikola Tesla (INT) ima ključnu ulogu u razvoju kapaciteta Srbije za usklađivanje sa zahtevima CBAM-a i vođenje tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji. Pozicioniran na preseku tehnološke ekspertize, regulatorne usklađenosti i primenjenih istraživanja, INT doprinosi nacionalnoj energetskoj tranziciji kroz sledeće strateške stubove: 1 – razvoj i primenu MRV sistema usklađenih sa ISO 14064 i EU regulativom 2023/1773, 2 – integraciju obnovljivih izvora energije putem pametnih mreža i mikromreža, 3 – podršku pilot projektima za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) i 4 – obuku i tehničko vođenje aktera u energetskom sektoru. Uloga INT-a prevazilazi regulatornu usklađenost. Predvodeći razvoj digitalne infrastrukture za kontinuirano praćenje emisija i sistematsko izveštavanje o energetskoj efikasnosti, Institut postavlja nacionalne standarde za upravljanje podacima o ugrađenom ugljeniku. Ove sposobnosti su ključne da bi izvoznici iz Srbije ostali konkurentni na tržištu EU u okviru CBAM-a. Pored toga, INT unapređuje primenu veštačke inteligencije (AI) i digitalnih blizanaca za optimizaciju stabilnosti mreže, poboljšanje integracije obnovljivih izvora i smanjenje gubitaka u prenosu – što su osnovni aspekti Industrije 5.0 u energetskom domenu. Dekarbonizacija energetskog sektora Srbije je takođe pitanje dugoročne energetske bezbednosti i ekonomske otpornosti. Ugalj, koji trenutno dominira nacionalnim energetskim miksom, nije kompatibilan sa CBAM okvirom zbog svoje visoke emisije ugljenika. Strategija pravedne energetske tranzicije, podržana planiranjem investicija zasnovanim na MRV i prekograničnim zelenim finansiranjem (npr. kroz Horizon Europe, IPA III i Zelenu agendu za Zapadni Balkan), je od suštinskog značaja. Ekspertiza INT-a u modeliranju sistema, prognoziranju scenarija i MRV verifikaciji čini ga ključnim stubom ove transformacije. Ovaj poster prikazuje sveobuhvatan pristup INT-a ka dekarbonizaciji, sa fokusom na usklađenost sa CBAM-om, implementaciju MRV-a i integraciju Industrije 5.0. Istaknuti su tehnički pravci, ekonomska izvodljivost i regulatorna spremnost, dok se takođe demonstrira kako Institut deluje kao centar znanja i inovacija za energetsku budućnost Srbije.

Ključne reči: Dekarbonizacija, CBAM, Industrija 5-0