
Лазар Николић
КРАТАК САДРЖАЈ
Све израженија интеграција обновљивих извора енергије у дистрибутивне електроенергетске мреже, нарочито соларних електрана, доводи до значајних промена у токовима енергије унутар система. Повећавање инсталисане снаге соларних електрана у дистрибутивном електроенергетском систему може изазвати појаву супротног тока енергије кроз трансформатор, што може узроковати појаву већег оптерећења него у случају када је била напајана само потрошња. С обзиром да соларне електране највише производе током летњег периода, када су и температуре амбијента највеће, такав режим рада може значајно утицати на термичко оптерећење трансформатора и последично убрзати његово старење. У овом раду циљ је проценити максимални капацитет соларних електрана који се може безбедно прикључити у конзумном подручју дистрибутивног трансформатора, уз очување његовог животног века и поштовање техничких ограничења. Термички модел трансформатора развијен је у складу са важећим IEC стандардима који дефинишу термичка ограничења, температуре намотаја и критеријуме старења изолационог система. Примена динамичког термичког рејтинга (Dynamic Thermal Rating – DTR) омогућава реалистичну и временски зависну процену максималног оптерећења трансформатора у зависности од променљивих радних и амбијенталних услова, који укључују временске серије оптерећења трансформатора, амбијенталну температуру и интензитет соларне ирадације. За разлику од конвенционалног статичког приступа одређивању дозвољеног оптерећења, који се заснива на конзервативним претпоставкама и константним условима околине, примена динамичког приступа омогућава прецизније моделовање реалних радних услова трансформатора током времена. Поред основног термичког оптерећења, анализа укључује и додатне утицаје који доприносе повећању укупног загревања трансформатора. Посебна пажња посвећена је утицају варијација напона изазваних прикључењем соларних електрана, које доводе до промена Џулових губитака у намотајима и магнетних губитака у језгру трансформатора. Такође је разматран и утицај соларне ирадације на загревање спољашње површине кућишта трансформатора, што додатно повећава температуру уља и намотаја. Ови ефекти значајно доприносе укупном термичком оптерећењу и морају се укључити у прорачун како би се обезбедила реалистична процена дозвољеног оптерећења трансформатора. На основу развијеног термичког модела формиран је алгоритам који омогућава интегрисану процену максималног дозвољеног капацитета соларних електрана у конзумном подручју трансформатора, уз уважавање стварних радних услова, додатног термичког оптерећења и напонских утицаја, као и примену стандардизованих критеријума старења дефинисаних IEC нормама. Предложени приступ омогућава детаљнију анализу утицаја соларних електрана на рад дистрибутивног трансформатора и пружа поуздан основ за одређивање границе прикључења нових производних капацитета. Примена предложеног алгоритма обезбеђује поуздан и свеобухватан оквир за планирање прикључења соларних капацитета у дистрибутивну мрежу, уз очување животног века трансформатора и поштовање техничких ограничења рада електроенергетског система.
Кључне речи: Термички модел трансформатора, ДТР, Соларне електране, Варијације напона
Биографија предавача
Лазар Николић рођен је 1997. године у Горњем Милановцу. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду у септембру 2022. године, на модулу Енергетика. Исте године уписао је мастер академске студије на матичном факултету, на смеру Обновљиви извори енергије, које је завршио 2024. године. Од септембра 2024. године запослен је у Електротехничком институту Никола Тесла, у Центру за електроенергетске системе, на месту сарадника. У оквиру свог рада учествује у изради студија из области анализе електроенергетских система, које обухватају прорачун токова снага, анализу кратких спојева и напонских прилика у мрежи, анализе стабилности електроенергетског система, као и анализу могућности прикључења дистрибуираних извора енергије. Такође учествује у изради студија и елабората за подешавање параметара заштитних уређаја, анализу адекватности постојећих подешења заштитних уређаја, као и конфигурацију микропроцесорских заштитних уређаја. Члан је Специјализоване лабораторије за верификацију и испитивање уређаја релејне заштите, у оквиру које се врше функционална и верификациона испитивања заштитних уређаја ради провере њихове исправности, тачности и усклађености са пројектованим подешењима и релевантним техничким стандардима.

