
Данка Петровић
КРАТАК САДРЖАЈ
Планирању развоја електродистрибутивне мреже на ДП Електродистрибуција Београд претходио је интензиван рад на формирању симулационог модела мреже, за различита оперативнa стања. Симулациони модели формирани су у софтверском пакету „Tokovi snaga“. Формирани су модели за максимална неједновремена оптерећења ТС 110/х kV у зимском и летњем периоду. За тако формиране симулационе моделе извршена је анализа постојећег стања мреже кроз коју су сагледана оптерећења свих елемената средњенапонске мреже, напонске прилике у свакој тачки дистрибутивног система и испитано је испуњење критеријума сигурности „n-1“ за све елементе дистрибутивне мреже. Кроз анализу постојећег стања указано је на „уска грла“ мреже на ДП Електродистрибуција Београд, односно оптерећења елемената изван граница дефинисаних „Правилима о раду ДС“, вредности напона изван граница ±10% називног напона, испади елемената код којих није могуће обезбедити сигурно напајање, као и губици по свим 10 kV, 20 kV и 6 kV изводима из ТС 110/х kV и 35/10 kV. Како би постојећа дистрибутивна мрежа прихватила будућа оптерећења, уз уважавање појаве будућих дистрибуираних извора ел. енергије, неопходно је било формирати прогнозу оптерећења постојећих и будућих корисника ел. енергије, кроз сваку етапу перспективног периода за који се израђује план развоја (2026-2033, са сагледавањем прилика у 2043. години). Прогноза оптерећења је формирана за различито дефинисане категорије корисника ел. енергије: домаћинства, директно прогнозирани купци и остали вирмански купци (купци на средњем напону 35 kV, купци на средњем напону 10 kV, мали вирмански купци и јавно осветљење). Кроз директно прогнозиране купце сагледани су сви постојећи корисници ел. енергије чија је потрошња у претходних годину дана била изнад 2.000.000 kWh или измерена максимално месечно оптерећење веће од 500 kW, али и будући корисници ел. енергије чија је одобрена једновремена снага већа од 500 kW и чија је појава у будућности извесна. За све остале будуће кориснике ел. енергије чија је појава још увек неизвесна или се не зна динамика уласка у погон формирана је посебна група директно прогнозираних купаца. Кроз овако формирану прогнозу потрошње сагледана је просторна расподела будућих оптерећења на основу везе корисник ел. енергије – напојна ТС Х/0,4 kV (или место мерења Х kV). На основу формиране прогнозе оптерећења и стања постојеће мреже, формиран је скуп инвестиција које је неопходно реализовати до краја перспективног периода (2033. година, односно перспективна 2043. година), како би будућа мрежа задовољила све техничке критеријуме. Предложене инвестиције обухватиле су изградњу нових објеката ТС 110/х kV и 35/10 kV, кабловских и надземних деоница 35, 20 и 10 kV. На овај начин формирана је циљна мрежа из 2033. године, односно из 2043. године. Динамика реализације сваке појединачне инвестиције је одређена на основу предложене методологије за рангирање инвестиција. Методологија узима у обзир инвестиције које се реализују због: растерећења елемената, довођења напона у дозвољене границе, замене елемената због истека животног века и инвестиције у циљу испуњења критеријума сигурности „n-1“. Осим разлога због којих се реализују, инвестиције су подељене и на основу елемената дистрибутивне мреже (трансформатори 110/х kV и 35/10 kV, кабловски водови, СКС и надземни водови напонског нивоа 35, 20 и 10 kV). Свакој инвестицији се додељује пондер по методологији која је дефинисана на основу разлога њене реализације и предложеног елемента који се уграђује. На овај начин за сваку етапу перспективног периода формира се скуп инвестиција које је неопходно реализовати на основу њиховог приоритета, односно формираног пондера. У оквиру планирања развоја мреже на ДП Електродистрибуција Београд анализирани су и: капацитет мреже у погледу прихватања нових обновљивих извора енергије, могућност прихватања нових пуњача за електричне аутомобиле, утицај топлотних пумпи и друге анализе.
Кључне речи: дистрибутивне мреже, моделовање, прогноза оптерећења, планирање развоја мреже
Биографија предавача
Данка Петровић, виши стручни сарадник Рођена је 1976. године у Дрвару. Основну и средњу школу завршила је у Дрвару. Студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду започела је 1995. године, а дипломирала 2004. године на одсеку за електроенергетске системе. Од 2004. године била је запослена у Средњој школи „Никола Тесла“, док од 2005. године ради у Институту Никола Тесла у Београду, у Центру за електроенергетске системе. Током дугогодишњег рада стекла је значајно искуство у области планирања дистрибутивних мрежа и анализе електроенергетских система, учествујући у изради бројних студија дугорочног развоја и планирања електроенергетског система. У оквиру свог рада бави се анализом параметара потрошње електричне енергије и снаге, прогнозом потрошње, моделовањем елемената електроенергетског система, као и анализама токова снага и сигурности рада система. Такође учествује у изради техно-економских анализа које имају за циљ оптимизацију рада електроенергетског система, повећање ефикасности његовог функционисања и смањење губитака електричне енергије у мрежи. Током рада специјализова се у коришћењу софтвера опште намене као што су MSoffice, AutoCad и QGIS. Такође има значајног искуства у раду са софтверима специјализованим за електроенергетске прорачуне као што су Токови Снага (софтвер развијен у институту Никола Тесла) и PSS Sincal.

