Др Милан Продановић

Ово излагање разматра изазове повезане са процесом декарбонизације електроенергетских система и њихову улогу у нестанку струје на целом Иберијском полуострву 2025. године. Излагање започиње прегледом структуре и оперативних карактеристика иберијског електроенергетског система, укључујући топологију мреже, међусистемске везе са суседним системима, недавне трендове у потрошњи електричне енергије, брз раст удела обновљивих извора енергије, као и регулаторни и тржишни оквир који је уређивао рад система пре самог догађаја. Ови контекстуални елементи кључни су за разумевање услова под којима је дошло до поремећаја. Затим се анализира след догађаја и основни механизми који су довели до нестанка струје, са посебним освртом на стабилност система. Како се конвенционална синхрона производња постепено потискује обновљивим ресурсима повезаним на мрежу преко енергетских претварача, динамичко понашање мреже значајно се мења. Смањена инерција система, измењени карактеристике кратког споја и специфична природа управљања енергетских претварача уводе нове оперативне изазове за операторе преносних система. У том контексту, излагање разматра на који начин су ове промењене техничке околности могле допринети рањивости система, као и посебне феномене стабилности који се могу јавити у високо декарбонизованим електроенергетским системима. На основу ове анализе, презентација се бави кључним техничким и регулаторним захтевима за трансформацију електроенергетских мрежа. Посебан нагласак стављен је на стратегије јачања преносне инфраструктуре и унапређења прекограничних интерконекција, чиме се повећавају робусност и флексибилност система. Такође се разматра смањени допринос синхроних машина, које су традиционално обезбеђивале инерцију, регулацију напона и друге кључне помоћне услуге система. Обезбеђивање континуиране доступности ових услуга биће пресудно за очување стабилности и оперативне сигурности електроенергетских система у којима доминирају ресурси засновани на инвертерима. Презентација се даље бави питањем очувања квалитета помоћних мрежних услуга у брзо променљивом енергетском окружењу. Како системи интегришу све већи удео варијабилне производње из обновљивих извора, оператори морају прилагодити оперативне праксе и развити нове алате за праћење и управљање динамиком система. Ова трансформација захтеваће и прилагођавање тржишта енергије и услуга и регулаторних оквира, како би се адекватно вредновале и подстицале услуге стабилности система, попут подршке фреквенцији, регулације напона и брзог динамичког одзива. На крају, излагање разматра улогу нових технологија у подршци стабилности и отпорности будућих електроенергетских система. Савремени енергетски претварачи и њихове управљачке архитектуре анализирају се заједно са све значајнијом улогом система за складиштење енергије. Напредне стратегије управљања претварачима — укључујући „grid-forming“ и „grid-following pristupe“ — имају потенцијал да замене или чак надмаше многе услуге које су традиционално обезбеђивали синхрони генератори. У комбинацији са складиштењем енергије, ове технологије могу значајно допринети регулацији фреквенције, стабилности напона и укупној отпорности система. Излагање се завршава разматрањем начина на који се ова технолошка решења морају интегрисати у будуће мрежне кодексе (Grid Codes) и оперативне стандарде. Успостављање јасних техничких захтева за ресурсе засноване на енергетским претварачима биће од кључне важности како би нова производна и складишна постројења ефикасно доприносила стабилности система. Полазећи од лекција из нестанка струје на Иберијском полуострву 2025. године, излагање указује на шире импликације за планирање, управљање и регулацију електроенергетских система у процесу преласка ка потпуно декарбонизованим електроенергетским мрежама.

Кључне речи: Декарбонизација електроенергетског система, Стабилност електроенергетских мрежа, Иберијски нестанак струје 2025, Енергетски претварачи за обновљиве изворе, Помоћне мрежне услуге, Складиштење енергије