
Др Маја Грбић
Кратак садржај
Заштита становништва од изложености електромагнетским пољима представља веома значајну област, која је предмет интензивног истраживања током последњих неколико деценија. Као резултат наведених истраживања усвојене су међународне препоруке и стандарди, а у великом броју земаља донета је и национална регулатива којом се, између осталог, утврђују и границе излагања становништва електромагнетским пољима. Ова тема је у Републици Србији постала посебно актуелна током последњих 15 година имајући у виду чињеницу да су 2009. године усвојени национални прописи из области заштите становништва од нејонизујућег зрачења у животној средини. Прописи, између осталог, утврђују границе излагања становништва у зонама повећане осетљивости, као и начин и периодику испитивања. Пошто су предмет разматрања преносни водови и постројења, дат је приказ и анализа најзначајнијих одредби националних прописа које се односе на електромагнетско поље индустријске учестаности (50 Хз). Испитивања се у пракси спроводе путем мерења, а у одређеним случајевима и путем прорачуна. Мерењем се добијају резултати електричног и магнетског поља у датом тренутку, који зависе од услова на терену у време мерења. Под овим условима подразумевају се тренутна геометрија извора поља, његово струјно оптерећење, напони, као и постојање објеката у близини мерних места који могу довести до пертурбације електричног поља. Приликом оцењивања усаглашености са прописаним границама излагања неопходно је имати у виду погонске услове извора који су најнеповољнији са аспекта нивоа пољâ који се јављају у његовој околини. Стога је, ради процене највећих могућих нивоа електричног и магнетског поља, у одређеним случајевима потребно вршити прорачуне пољâ, при чему је неопходно моделовати најкритичнији случај у погледу изложености људи. Због своје дужине и распрострањености, као и близине зонама повећане осетљивости надземни водови представљају веома значајне изворе нискофреквентног електромагнетског поља у животној средини. У случају постојећих водова и трансформаторских станица спроводе се прва, а по потреби и периодична испитивања једном у четири године. У случају изградње нових преносних надземних водова и трансформаторских станица или реконструкције постојећих, важећим националним прописима предвиђена је израда стручне оцене оптерећења животне средине. Стручна оцена подразумева мерење електричног и магнетског поља, чиме се узима у обзир постојеће стање, тј. утицај постојећих извора електромагнетског поља уколико они постоје на датој локацији, као и прорачун електромагнетског поља за будуће стање, чиме се уважава допринос извора који се гради или реконструише.
Уколико се првим или периодичним испитивањима у зони повећане осетљивости измери вредност електричног или магнетског поља која прекорачује референтни ниво, неопходна је примена мера за смањење вредности поља. Поменуте мере се могу применити на извору поља или на штићеној зони, а разликују се у зависности од тога да ли је потребно смањење нивоа електричног, магнетског или оба поља.
На основу великог броја испитивања спроведених у претходном периоду приказани су нивои поља који се јављају у околини преносних електроенергетских надземних водова и трансформаторских станица и дата је анализа добијених резултата. На основу искустава из претходног периода закључено је да су у пракси ретки случајеви у којима су мерењима добијене вредности електричног или магнетског поља које прекорачују прописане границе. Такође су приказани реални примери у којима је приликом претходних испитивања дошло до прекорачења референтних нивоа, као и методе које су примењене да би вредности поља биле смањене испод прописаних референтних граничних нивоа.
Кључне речи:електрично поље, магнетска индукција, нејонизујуће зрачење, преносни вод, трансформаторска станица
Биографија предавача
Др Маја Грбићје рођена 1985. године у Београду. Основне, мастер и докторске академске студије завршила је 2010, 2012. и 2021. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Од 2010. године запослена је у Електротехничком институту Никола Тесла, у Центру за електроенергетске објекте. Током 2022. године изабрана је у звање научног сарадника и стекла је највише звање стручног саветника. Током досадашњег рада примарно се бавила истраживањима у области електромагнетских поља. Такође се бавила истраживањима у области електромагнетске интерференције, буке, обновљивих извора енергије, специфичне електричне отпорности тла и уземљења. Учествовала је у изради 25 студија и пројеката, од тога 16 пута у функцији руководиоца. Такође је учествовала у изради 60 стручних оцена оптерећења животне средине за нове или реконструисане изворе електромагнетских поља, примарно у функцији руководиоца, као и у изради 20 елабората и преко 1100 извештаја о испитивањима, од којих се већина односи на испитивања електромагнетских поља. Од 2018. године обавља функцију руководиоца акредитоване Лабораторије за испитивање електромагнетских поља. Објавила је 78 радова у националним и међународним часописима и зборницима са конференција, од којих 56 као први аутор. Награђена је за најбоље радове приказане на конференцијама ЦИРЕДСрбија 2012. и 2022. године, као и за најбоље радове на конференцијама ЦИГРЕСрбија 2019, 2021. и 2023. године. Добитница је награде Привредне коморе Београда за најбољи мастер рад одбрањен у Републици Србији током школске 2011/2012. године. Такође је добитница награде Привредне коморе Србије за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Републици Србији током школске 2020/2021. године. Чланица је међународних удружења ЦИГРЕи ИЕЕЕ, као и српских националних комитета ЦИГРЕ и ЦИРЕД.


