Др Милан Продановић

Значајни политички и економски напори уложени су у оквиру Европске уније како би се ублажили ефекти климатских промена. У складу са усвојеним директивама, више држава чланица развило је националне стратегије и перспективне студије. Једна од најамбициознијих иницијатива је Национални енергетски и климатски план (НЕЦП) Шпаније, који предвиђа значајно смањење емисије ЦО₂ и других штетних гасова у енергетском сектору. Ова презентација ће се бавити главним изазовима повезаним са декарбонизацијом електроенергетских мрежа, као и могућим техничким и тржишним решењима. Дискусија ће почети прегледом специфичне топологије електроенергетске мреже на Иберијском полуострву и њене повезаности са другим мрежама. Затим ће бити анализирани трендови у потрошњи енергије и приказ обновљивих извора енергије. На крају, биће представљен постојећи регулаторни оквир и услови на тржишту енергије и енергетских услуга. Декарбонизација подразумева интеграцију обновљивих извора енергије (ОИЕ) у електроенергетску мрежу у великом обиму. У Шпанији, ова транзиција се углавном односи на производњу енергије из ветра на северозападу и фотонапонске (ПВ) изворе у централним и јужним регионима. Поред тога, планирају се и плутајући ветропаркови у Атлантском океану и Медитерану. Истовремено, бројне конвенционалне термоелектране на угаљ и гас су у процесу гашења. Овај процес доноси низ кључних изазова: Како управљати варијабилношћу ОИЕ и обезбедити сигурну снабдевеност? Где је потребно ојачати мрежу? Како надоместити губитак синхроне генерације? Како очувати квалитет услуге? Који су тржишни механизми и регулаторни оквири потребни? И како управљати вишком производних капацитета? У циљу ублажавања последица губитка синхроне генерације—нарочито смањења инерције и маргина стабилности напона—предложена су различита техничка решења. Претварачи енергије који се користе са обновљивим изворима и батеријским системима нуде напредне функције као што је Грид-Форминг (формирање мреже). Поред тога, претварачи у статичким компензаторима у комбинацији са складиштем енергије могу пружити неопходне мрежне услуге. Као традиционалнија алтернатива, разматра се употреба синхроних компензатора. Имплементација ових решења уско је повезана са развојем регулаторних оквира и формирањем нових тржишта услуга. Поред тога, потребни су напредни алати за планирање како би се идентификовале најефикасније стратегије – било да су прописане правилима о раду преносног система или да се такмиче у новим тржишним условима. Ова презентација ће се фокусирати на техничко-економско-еколошке алате који подржавају трансформацију електроенергетске мреже у контексту декарбонизације. Посебна пажња биће посвећена утицају на различите аспекте стабилности мреже и критичкој анализи могућих решења. Биће размотрене различите топологије управљања претварачима и упоређене у погледу њихове способности да пруже мрежне услуге и усклађености са развојем правила о раду преносног система.

Кључне речи: декарбонизација, електране обновљивих извора енергије, претварачи снаге, нове мрежне услуге