
Институт Никола Тесла АД
Мр Љубиша Чичкарић
Гасом изолована постројења у мрежи електропреноса
Кратак садржај
Нови трендови у потрошњи електричне енергије, прогресивна урбанизација и стални пораст потреба савременог друштва за електричном енергијом представљају све комплекснији изазов за електроенергетске системе. Недостатак простора у великим градовима за последицу има све већу потребу за компактнијим високонапонским разводним постројењима. Како би се постигло сигурније и поузданије напајање потрошача, као и већа економска корист, током последњих деценија расте примена постројења изолованих СФ6суб>ем> гасом.п>Конструкција постројења омогућава високу безбедност људи од струјног удара, уз ограничене просторне захтеве и велику концентрацију снаге на високим напонима (до 1100 кВ у Кини) и при великим струјама (до 8000 А у Канади). Удео ГИСем> постројења у пројектима електроенергетских објеката широм света се повећава у поређењу са другим технологијама (ваздухом изолованим или хибридним).п> Постоји много других разлога, осим простора, где гасом изолована постројења (ГИСем>) могу бити примењена. Неке од општих предности коришћења су економска ефикасност, висока поузданост, безбедност због оклопљености опреме, дуг радни век, ниски трошкови одржавања, ергономски дизајн, поуздан рад у екстремним условима околине.п>Модуларност конструкције ових постројења омогућава лаку монтажу и скраћење времена градње. Постројења су подељена на гасне коморе, што у случају квара у некој комори, доводи до искључења само ограниченог дела постројења. Мало разлагање СФ6суб>ем> гаса при гашењу лука и незнатно трошење контаката прекидача и растављача при комутацијама, омогућава да постројење ради и до 20 година без одржавања.п> Спецификација различитих аспеката ГИСем> постројења, компонената и пратеће опреме је детаљно разрађена у великом броју нормативних докумената.п> У раду је дат приказ историјског развоја ГИСем> технологије. Описане су основне карактеристике СФ6суб>ем> гаса и гасом изолованих постројења.п> Разматрани су технички захтеви за избор ГИСем> постројења, сагледавањем различитих фактора, који се односе на електроенергетски систем, окружење и трошкове.п> СФ6суб>ем> гас се може сматрати револуционарном технологијом, која је била кључни покретач савремене урбанизације. С друге стране, европски оператори преносних система, у сарадњи са произвођачима опреме и кључним заинтересованим странама, улажу велике напоре да постепено смање употребу СФ6суб>ем> гаса у својим мрежама и уведу алтернативна решења.п> У раду је дат кратак преглед регулативе и циљева Европске уније за смањење емисије СФ6суб> гаса, који припада флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште. Почев од 2010. године, потрага за алтернативним изолационим и комутационим гасом са знатно смањеним потенцијалом глобалног загревања (ГWПем>) је донела решења заснована на флуорнитрилу, флуоркетону и техничком ваздуху, у комбинацији са вакуумским прекидачима. У раду је презентован приказ доступних алтернативних технологија.п> Алтернатива данашњим ГИСем> постројењима се огледа у достигнућима у развоју и употреби еколошки ефикасних ГИСем> решења и интеграцији дигиталних техника у пројектовању и дијагностици. То подразумева комбинацију ниско-угљеничног отиска, супериорне поузданости и ниских трошкова животног циклуса у флексибилном распореду елемената.п> Дигитализација мреже, од фазе пројектовања до потпуне дигиталне функционалности сваког уређаја у електроенергетском систему, је нешто што представља кључ технолошког трансфера ка будућим решењима. Оно што је већ извесно су: технологија дигиталног близанца, интегрисани интелигентни електронски уређаји (ИЕДем>) са дигиталном улазом и излазом, комплетна база података електроенергетске мреже доступна у дигиталном облаку и интелигентни софтвер, који користи вештачку интелигенцију (АИем>) за оптимизацију рада мреже. Дигитални ГИСем> неизоставно постаје део будућих електроенергетских мрежа.п>Кључне речи: стронг>Гасом изолована постројења, ГИСем> технологија, СФ6суб>ем> гас, алтернативна решења, дигитализација мреже.п>
Биографија предавача
Мр Љубиша Чичкарићстронг> је дипломирао на енергетском одсеку Електротехничког факултета Универзитета у Београду 1986. године, где је стекао и диплому Магистра електротехничких наука на смеру „Електроенергетска постројења и опрема“ 2010. године.п>Од 1987. године је запослен у Институту Никола Тесла у Београду, где тренутно ради у звању стручног саветника. Радио је на развоју и имплементацији термографских метода испитивања опреме у електро-постројењима различитих напонских нивоа. Од 2015. године ради као руководилац специјализоване лабораторије за испитивања електроопреме, материјала, заштитних средстава и безбедности, у оквиру акредитоване лабораторије Института Никола Тесла у Београду. Поседује искуство у пружању консултанстких и услуга супервизије, контроле квалитета и испитивања електронергетске опреме различитих напонских нивоа. Радио је, за потребе електропривреде, на изради студија, техничких препорука и интерних стандарда за испитивања и контроле енергетских трансформатора, обртних електричних машина, енергетских каблова и друге електроенергетске опреме. Активан је члан у ЦИГРЕем> Србија у више студијских комитета. Аутор је бројних радова на међународним и домаћим стручним конференцијама, у монографијама и часописима.п>

