Sara Stamatović

Poslednjih nekoliko decenija, obnovljivi izvori energije postali su ključni faktor u borbi protiv klimatskih promena i jedan od glavnih uzroka globalne energetske tranzicije. Nastala je hitna potreba za dobijanjem „čiste“ energije, pre svega iz izvora koji koriste energiju vetra ili Sunca. U cilju sinhronizacije ponašanja proizvodnih jedinica u interkonekciji, Evropska komisija je donela uslove za priključenje proizvođača električne energije na mrežu (A network code on requirements for grid connection of generators- RfG), gde je definisana kategorizacija proizvodnih jedinica po tipovima, i naznačeni su uslovi koje svaki tip jedinice mora da ispuni. Analizirano je priključenje velike solarne elektrane na prenosni sistem i njen uticaj na prilike u mreži. Za proračun tokova snaga u sistemu korišćen je kvazi-dinamički proračun, tako da je, umesto tri karakteristična režima (letnji i zimski maksimum i letnji minimum), sagledano 8760 stanja, za svaki sat u godini. Ovakav proračun, iako mnogo složeniji, daje sveobuhvatniji set informacija o prilikama u sistemu. Formira se simulacioni model, gde su modelovane satne vrednosti aktivne i reaktivne snage u svim potrošačkim čvorovima u mreži, kao i aktivna i reaktivna snaga u generatorskim čvorovima, ako je moguće. Generisanje solarne elektrane koja se priključuje predstavljeno je linearnim modelom, skaliranjem podataka o horizontalnoj insolaciji na lokaciji elektrane. Empirijski, relativna greška između ukupne proizvedene energije u toku jedne godine i pretpostavljene proizvodnje iznosi oko 5%. U posmatranom primeru, elektrana koja se priključuje (instalisane snage 150 MW) ne ugrožava elemente u sistemu. Najveće promene sa stanovišta naponskih prilika i opterećenja elemenata se, kao što je i očekivano, dešavaju na mestu priključenja elektrane i na električno bliskim vodovima i transformatorima. Prilikom proračuna posmatrana su tri režima rada elektrane, kada je faktor snage jednak jedinici, i kada je jednak 0,95 kapacitivno i induktivno. Maksimalno opterećenje priključnog voda za induktivni režim i režim cosφ=1 iznosi 84%, dok je najveće u kapacitivnom režimu i iznosi 94%. Pritom treba napomenuti da se opterećenje voda veće od 90% u kapacitivnom režimu javlja u svega 24 časa u toku godine. Zaključeno je da je, usled većeg nivoa detaljnosti, a i iz operativnih razloga kako za investitora, tako i za Operatora sistema, pogodnije korišćenje simulacionog modela na satnom nivou (odnosno kvazi-dinamičkog simulacionog modela). Na osnovu rezultata sa satnom rezolucijom može se doći do bolje procene ne samo kritičnih režima sa stanovišta ugrožavanja naponskih granica ili preoptrećenja u mreži, već i učestanosti njegovog ponavljanja.

Ključne reči: kvazi-dinamika, tokovi snaga, solarna elektrana, simulacioni model, priključenje na sistem