Мр Љубиша Чичкарић

Нови трендови у потрошњи електричне енергије, прогресивна урбанизација и стални пораст потреба савременог друштва за електричном енергијом представљају све комплекснији изазов за електроенергетске системе. Недостатак простора у великим градовима за последицу има све већу потребу за компактнијим високонапонским разводним постројењима. Како би се постигло сигурније и поузданије напајање потрошача, као и већа економска корист, током последњих деценија расте примена постројења изолованих СФ₆гасом.

Конструкција постројења омогућава високу безбедност људи од струјног удара, уз ограничене просторне захтеве и велику концентрацију снаге на високим напонима (до 1100 кВ у Кини) и при великим струјама (до 8000 А у Канади). Удео ГИСпостројења у пројектима електроенергетских објеката широм света се повећава у поређењу са другим технологијама (ваздухом изолованим или хибридним).

Постоји много других разлога, осим простора, где гасом изолована постројења (ГИС) могу бити примењена. Неке од општих предности коришћења су економска ефикасност, висока поузданост, безбедност због оклопљености опреме, дуг радни век, ниски трошкови одржавања, ергономски дизајн, поуздан рад у екстремним условима околине.

Модуларност конструкције ових постројења омогућава лаку монтажу и скраћење времена градње. Постројења су подељена на гасне коморе, што у случају квара у некој комори, доводи до искључења само ограниченог дела постројења. Мало разлагање СФ₆гаса при гашењу лука и незнатно трошење контаката прекидача и растављача при комутацијама, омогућава да постројење ради и до 20 година без одржавања.

Спецификација различитих аспеката ГИСпостројења, компонената и пратеће опреме је детаљно разрађена у великом броју нормативних докумената.

У раду је дат приказ историјског развоја ГИСтехнологије. Описане су основне карактеристике СФ₆гаса и гасом изолованих постројења.

Разматрани су технички захтеви за избор ГИСпостројења, сагледавањем различитих фактора, који се односе на електроенергетски систем, окружење и трошкове.

СФ₆гас се може сматрати револуционарном технологијом, која је била кључни покретач савремене урбанизације. С друге стране, европски оператори преносних система, у сарадњи са произвођачима опреме и кључним заинтересованим странама, улажу велике напоре да постепено смање употребу СФ₆гаса у својим мрежама и уведу алтернативна решења.

У раду је дат кратак преглед регулативе и циљева Европске уније за смањење емисије СФ₆гаса, који припада флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште. Почев од 2010. године, потрага за алтернативним изолационим и комутационим гасом са знатно смањеним потенцијалом глобалног загревања (ГWП) је донела решења заснована на флуорнитрилу, флуоркетону и техничком ваздуху, у комбинацији са вакуумским прекидачима. У раду је презентован приказ доступних алтернативних технологија.

Алтернатива данашњим ГИСпостројењима се огледа у достигнућима у развоју и употреби еколошки ефикасних ГИСрешења и интеграцији дигиталних техника у пројектовању и дијагностици. То подразумева комбинацију ниско-угљеничног отиска, супериорне поузданости и ниских трошкова животног циклуса у флексибилном распореду елемената.

Дигитализација мреже, од фазе пројектовања до потпуне дигиталне функционалности сваког уређаја у електроенергетском систему, је нешто што представља кључ технолошког трансфера ка будућим решењима. Оно што је већ извесно су: технологија дигиталног близанца, интегрисани интелигентни електронски уређаји (ИЕД) са дигиталном улазом и излазом, комплетна база података електроенергетске мреже доступна у дигиталном облаку и интелигентни софтвер, који користи вештачку интелигенцију (АИ) за оптимизацију рада мреже. Дигитални ГИСнеизоставно постаје део будућих електроенергетских мрежа.

Кључне речи: Гасом изолована постројења, ГИСтехнологија, СФ₆гас, алтернативна решења, дигитализација мреже.